Zašto patimo

Patnja  je stvar vašeg izbora. Kad god vas nešto uznemiri, od blage nelagode do duboke tuge, besa ili očajanja, možete biti sigurni da postoji konkretna misao koja je uzrok vaše emocionalne reakcije bez obzira da li ste je svesni ili ne. Kako pomoći sebi?

Stres možemo okončati istraživanjem razmišljanja koje se krije iza njega. Koje su to misli kojima uvodim sebe u ovo stanje? Patimo samo kad želimo da stvari budu drugačije nego što jesu. Tako možete primetiti  da se u toku dana često bavimo mislima: ”Ljudi bi trebali da budu ljubazniji”, ”Deca bi trebala da budu pristojnija i poslušnija”, ”Trebala bi biti mršavija (lepša, uspešnija)”, ”Red u samoposluzi  bi trebao biti manji ”, “Morala bi da se bolje slažem sa svojim suprugom”. Takve misli ukazuju da bi želeli da stvarnost bude drugačija. Ukupan stres  koji osećate  uzrokuje neprihvatanje određenih aspekata stvarnosti. Kad god se suprostavljamo stvarnosti i zahtevamo da bude onako kako bi mi želeli mi smo na gubitku jer sve što mislimo da NE BI SMELO da se događa ipak se, iz nekog razloga, MORALO  dogoditi. To ne znači da mi treba da odobravamo ono što se događa  znači samo da treba da ostanemo realni i stvari na koje možemo da utičemo menjamo a na one koje  ne možemo prihvatimo.

Kada postanemo svesni misli, sledeći  važan korak je razmišljanje o svojim mislima. Misao je bezopasna sve dok u nju ne poverujete. Patnju ne izazivaju same misli već vaša vezanost za njih. Ako se vežete za misao i nikad je ne dovete u pitanje to znači da slepo verujete u nju. Uverenje je misao za koju smo vezani nekad i godinama. Većina ljudi se identifikuje upravo sa svojim mislima i doživljava ih kao suštinu svog bića. Istina je da možemo da biramo šta ćemo da mislimo. To radimo tako što ih se ne oslobađamo “na silu” već ih dočekujem s razumevanjem i tada se one oslobađaju nas. Pitanja koja treba da postavimo sebi su: Gde me vodi održavanjovog uverenja? Da li ono korisno ili štetno? Da li je ono u skladu sa realnošću? Gde su dokazi koji ga podupiru? Da li je ovo uverenje logično? Da li to što bi volela da bude znači da i mora? Da li je to što mi se dešava je zaista užasno? Da li zaista to ne mogu podneti? Da li sam ja, drugi ljudi ili ceo svet u potpunosti bezvredan – loš?

Ovim pitanjima dovodimo u sumnju ili propitujemo svoje misli ili uverenja. To je  način da se oslobodimo zbunjenosti, patnje i postignemo mir. Propitivanje nije samo metod, ono duboko u nama oživljava urođeni, racionalni i zdravorazumski deo našeg bića. Kad neko vreme vežbamo propitivanje, ono se ukoreni u nama i pojavi se svaki put kad se pojavi neka misao, kao njena protivteža. Postajete svesni  da ste pre živeli u patnji, a sada pravite izbor.