Vi ste njega uvredili, a on vas naljutio? Apsolutno nemoguće!

Bila bi revolucionarna stvar u međuljudskim odnosima kada bi ljudi shvatili dve jednostavne stvari: 1. Mi ne uzrokujemo emocije drugih i 2. Drugi ne uzrokuju naše emocije. Iako znam da negodujete sada, evo primera.

Sedite u tramvaju doterani za izlazak i pored vas stoji starija žena koja se očito umorna vraća sa posla. Iako niste oduševljeni ali ipak ustanete da gospođa sedne. Bilo bi za očekivati da se ona ljubazno zahvali međutim ona vas ljutito pogleda i kaže vam: “To što ti misliš da si neka riba ne znači da sam ja matora da ne mogu stajati!”  E, sad, da li ste vi svojim postupkom prourokovali njenu reakciju. Naravno da niste! Njena reakcija je vezana za to kako je ona interpretirala vaš gest i sa kakvim njenim unutrašnjim sadržajima se to povezalo. Ona je možda bila već ljuta, razočarana, umorna, možda ima problem sa ženama koje su mlađe i lepše od nje, možda ima uopšte problem s tim da primi ljubaznost i slično. Vi ste samo svojim gestom (koji je u ovom slučaju veoma pozitivan) dotakli neku njenu “slabu tačku” i ona je odreagovala na sebi svojstven način. Neka druga osoba bi se zahvalila i samo bi sela! Za jednu osobu ista situacija je znak poklanjanja pažnje i ljubaznost a za drugu znak da je stara i nemoćna.

Niste vi ti koji imate moć da u drugima proizvodite emocije. Emocije nastaju tako što na određeni način interpretiramo svet oko nas, pre svega, gestove i reči nama važnih ljudi. Ako nemamo dobar uvid u to kako to radimo i nismo skloni samoposmatranju, naše emocije mogu da buknu, iznenade nas i tada smo skloni da pripišemo da ih je izazvao neko drugi. Evo bolnijeg primera! Dečko vam je saopštio da želi raskid. Ako ga još volite i imali ste sa njim ko-zna-kakve planove, ovo je loša vest i sigurno je da nećete biti ravnodušni. Ipak, ako se razbolite od tuge, ne nađete novog dečka mesecima,  postanete ogorčena džangrizava “baba”, znači da je u vama “čuči” emotivni potencijal koji karakteriše strah od ostavljanja, osrećaj manje vrednosti, nemogućnost tolerancije nelagodnosti, zahtev da uvek imate kontrolu nad situacijom i sl. i to nema nikakve veze sa vašim bivšim. Naprosto vi situaciju interpretirate govoreći sebi “Šta ćeš sad?! Morala si biti pametnije” ili “Život bez dečka nema smisla” ili “Užasno je ponovo uću u igru traženja adekvatnog partnera”. A znamo da ne mora da bude tako!

Naravno, važno je da vodimo računa kako se odnosimo prema drugima, ali ne možemo mnogo uticati na to kako će drugi interpretirati naše ponašanje. Zato ne treba neprekidno da brinemo da ne bismo povredili druge i da usled toga da odustanemo od svojih potrebe. S druge strane, ne možemo uticati ni na to kako će se drugi ponašati prema nama ali je korisno da znamo da možemo uticati na svoje ponašanje i svoje emotivne reakcije, pre svega time što ćemo ih uskladiti sa realnim i mogućim. Napuštenoj devojci iz primera bi bilo korisno da misli: “Možda sam mogla biti bolja prema svom dečku ali ne znači da bih time sprečila raskid”, “Lepše je biti u vezi ali mogu da podnesem da neko vreme budem solo”, “Prestala sam da izlazim i upoznajem nove ljude, ali ko zna šta će mi to sve doneti…”.