REBT – Kratka terapija sa dugoročnim efektima 

Šta je REBT?

Oblast psihoterapije tokom 50 –ih godina postala je bogatija za još jedan pravac kognitivno-bihevioralne orjentacije .Albert Elilis osmislio je novi , integrativni pristup koji je nazvao REBT (racionalano emotivna bihevioralna terapija). Zasnovan još na staroj tvrdnji koju je formulisao još grčki filozof  Epiktet da ljudi nisu uznemireni događajima sami po sebi, već svojim viđenjem tih događaja“ ,REBT uzima u obzir kako emocije ,tako i kognicije i ponašanja klijenata. Situacije koje nam se događaju ne čine nas srećnim ,uznemirenim ili zabrinutim ,već način na koji posmatramo te situacije.Od načina na koji razmišljamo zavisi način na koji ćemo se ponašati i osećati.

Kako REBT funkcioniše?

Nekoliko naizgled jednostavnih principa leži u osnovi REBT terapije:

  • Osećamo onako kako mislimo, odnosno naša uverenja u najvećoj meri određuju naše emocije.Kao što  je već pomenuto, događaji sami po sebi, ne čine nas tužnim i besnim, već nas ono što mi govorimo u tim situacijama dovodi do toga.
  • Mi smo odgovorni za naše emocije i ponašanja ,što znači da sebe uznemiravamo pogrešnim načinom razmišljanjem koji možemo da promeno  ukoliko smo motivisani za promenu .Naši emocionalni  poremećaji potiču od naših nekonstruktivnih uverenja.
  • Naša uverenja se mogu menjati , a kao posledica menjanja našeg razmišljanja, tj. uverenja promeniće se naša osećanja i ponašanje.

Šta je to ABC model?

Osnovni  princip promene u REBT-u podrazumeva rad na promeni svojih nekonstruktivnih uverenja, što za posledicu ima promenu emocija i ponašanja. ABC model predstavlja osnovni radni okvir u REBT terapiji, tzv. ABC model  u kome A  predstavlja aktivirajući događaj (situacija, događaj), B-naša uverenja koja su u vezi sa datim aktivirajućem događajem i C –ponašanja i emocije  koje doživljavamo u toj situaciji. REBT nas uči da događaj sam po sebi ne utiče na naša osećanja i ponašanja, već da ona zavise od načina na koji smo ih mi obradili, tačnije od naših uverenja .U koliko su naša uverenja konstruktivna(racionalana) za posledicu  ćemo imati  konstruktivna, samopomažuća osećanja  i ponašanja , dok će posledica nekonstruktivnog  razmišljanja (iracionalna uverenja) biti nekonstruktivne i samoosujećujuće emocije u ponašanja.

Rad na problemima upravo uključuje rad na iracionalnim uverenjima , odnosno terapijski zadatak je da se iracionalna uverenja javljaju sa manjom učestalošću , intenzitetom  i trajanjem i da se konačno zamene racionalnim.

Da li je REBT za mene?

REBT je terapijski pravac usmeran na ostvarivanje jasno postavljenih ciljeva klijenata na kojima se radi uz precizno praćenje terapijskih efekata.Rad na problemima odvija se uz direktivan pristup terapeuta , ali i angažovanost klijenata koji pored rada u okviru  seanse,na svom problemu radi i kroz  domaće zadatke čime se promena ubrzava i učvršćuje .Između terapeuta postoji ravnopravan i saradnički odnos.

Da li REBT može da reši moj problem?

REBT  pripada grupi kognitivno-bihevioralnih intervencija,čija efikasnost je više puta dokazana  sa različitim psihološkim problemima.To je za posledicu imalo širenje ovog terapijskog pravca terapije u celom svetu i milione zadovoljnih klijenata koji su pomoću REBT –a uticali na promenu svog života.

Problemi i područja efikasne primene REBT psihoterapije su:

  • Depresija
  • Generalizovana anksioznost i specifični poremećaji anksioznosti: socijalna fobija, panični napadi, opsesivno-kompulsivni poremećaj, agorofobija  i druge specifične fobije.
  • Bes i agresivnost
  • Redukovanje Ne Asertivna ponašanja i ( pasivo, agresivno) u korist Asertivnog
  • Stres
  • Briga
  • Poremećaji ishrane
  • Odlaganje (prokrastinacija)
  • Problemi separacije (prekid ljubavne veze, razvod, smrt  bliske osobe)
  • Hipohondrija ili zdravstvena anksioznost
  • Zastoj u učenju
  • Strah od javnog nastupa
  • Nehemijske zavisnosti (internet, kockanje) 

Ostala područja primene REBT-a:

  • Lični razvoj

– razvijanje vrednosti, interesovanja, ciljeva

– razvijanje emocionalne odgovornosti

– razvijanje samo-prihvatanja

– razvijanje frustracione tolerancije

  • Trening radne efikasnosti

– otklanjanje blokada lične efikasnosti (menađžeri, zaposleni)

– otklanjanje blokade efikasnosti timskog  rada  i vođstva