Moram imati podrsku drugih

Koliko često  mislite da MORATE u životu  imati nekog na koga se možete osloniti – nekog jačeg, sposobnijeg i pametnijeg od vas. Koliko često  mislite da vam je NEOPHODNA  podrška drugih da bi bili srećni? Da li ste se nekad zapitali da je to zaista tako? Da li stvarno  ne možemo bez podrške i pomoći drugih ili mislimoda  bi nam život  bio samo  lakši da je imamo? Verovanjem da nismo dovoljno sposobni da se nosimo sa nepovoljnim  životnim situacijama i promenama u životu  umanjuje našu snagu,   sposobnosti  i uvodi nas u  samosažaljivost.Ovakvim  načinom mišljenja i sagledavanja  okolnosti postajemo žrtve situacije u kojoj smo se našli  i bežimo od preuzimanja odgovornosti sa svoj  život. Pa tako možemo prepoznati različite  zavisničke odnose koji  “održavaju”   brakove , roditelje i odraslu decu, poslovne partnere, prijateljske odnose…itd.Koliko često možete da čujete “ ne smem da je ostavim, uradiće nešto sa sobom… ne smem da mu dam otkaz napraviće neku glupost..ne mogu sam.. .moram da imam nekog…moram da imam podršku roditelja i drugih  da bi  se razveo…”  itd. Zapitajte se da li ste  baš vi u takvom odnosu i kako bi mogli da pomognete sebi?  Kao što već znamo, naše MISLI i UVERENJA  su odgovorna za naša OSEĆANJA  I PONAŠANJA.Šta to mislite i verujete da vam nedostaje da biste preuzeli odgovornost za svoj život? Možda mislite da niste dovoljno pametni i sposobni da donosite odluke i stojite iza njih? Izbegavanje odgovornosti je jedan od razloga zbog kojih se ljudi odreknu svog urođenog prava  na slobodnu volju. Možda vam bolest omogućava da izbegnete odgovornost na nešto? Vaša bolest je svakako odgovor na nešto. Možda vam je lakše da drugi odlučuju, a da se vi samo žalite?Uverenje da nam je neohodna podrška drugih  izaziva u nama osećanje nesigurnosti,straha, strepnje, brige , panike, samosažaljenje  i održava zaštitničko  ponašanje ( odlaganje, odustajanje).Tako postajemo emocionalno nestabilni  i izbegavamo da preuzimanja odgovornosti za sopstveni  život i na taj način  dopuštamo da drugi odlučuju o nama.  Ostajemo u lošim  emotivnim odnosima,  plašimo se da promenimo radnika zbog osećanja krivice, ne pristajemo na poslovne ponude jer se plašimo reakcije našeg partnera…bežimo u bolest..itd. Emocionalno zdrava osoba   veruje da bi bilo dobro da ima pomoć,  podršku drugih, ali ne smatra da joj je neophodna. Ako je nema, podršku nalazu u sebi, uglavnom je spremna  da preuzme odgovornost za sopstveni život ali  i istovremeno voljna da sarađuje  s drugima.Iako voli da dobije pomoć i podršku drugih, ne smatra je neophodnom.Samousmeravanjem, promenom uverenja i nalaženjem podrške u sebi,  izgradićete jedan neiscrpan resurs  koji vam je uvek dostupan.