Iako imamo utisak da je leto pred nama razlog za optimizam i dobro raspoloženje i da se svi ludo provode osim nas, važno je da znamo da letnja depresija nije retka i da je u različitim intenzitetima proživljavaju mnogi. Dešava se da nismo u prilici da obezbedimo sebi godišnji odmor ili otputujemo gde bismo želeli, ili pak to ne možemo da priuštimo svojoj deci, ili smo usamljeni i nemamo partnera, a čini im se da se ceo svet uživa u ljubavi, druženju i čarima leta. Ljudi upravo tada teško prihvataju činjenicu da imaju problem jer stiču utisak da su crne ovce i nisu spremni da prepoznaju kod sebe osećaj praznine, osećaj potištenosti i osećaj bezvoljnosti.

Drugi pak smatraju da su u ova teška vremana, navedena osećanja realističnija od bilo kojih drugih. Ipak, važno je da znamo da treba da se izborimo sa depresivnošću i da postoji način da to učinimo.

Najvažniji korak je da razmislimo šta tačno izaziva osećaj depresije.

Obično verujemo da smo zaslužili bolje, a to bolje nikako da stigne?

Mislimo da je situacija u kojoj se nalazimo strašna i da ništa gore nije moglo da nam se desi. Da sve to ne možemo da podnesemo. I zbog neuspeha na jednom polju imamo utisak da je ceo naš život besmislen.

U korenu depresivnosti je često ZAHTEV prema svojoj sredini, prema sebi ili prema drugima da MORAMO da imamo ono što želimo za sebe. Dakle, ne postoji samo ŽELJA već zahtev da situacija bude drugačija. Evo primera kako bi bilo dobro da promenimo način razmišljanja: Umesto što kažemo i mislimo “Ja MORAM da imam bolji posao” – poželjno je zauzeti stav: “Volela bih da imam bolji posao i učiniću sve što je do mene da bih došla do boljeg posla”.

Umesto što mislimo: “Ova situacija na poslu je užasna”, bolje je misliti “Ova sitacija je nezadovoljavajuća i loša i nastojaću da je promenim koliko je u mojoj moći”.

Umesto što mislimo: “Moj život je stvarno besmislen i ovo ne vodi nikuda”, potrebno je da se podsetimo šta je to u našem životu dobro, lepo, hvale vredno.

Umesto što mislimo: “Ovu situaciju ne mogu da podnesem”, važno je da pomislimo da smo u životu mnogo teških situacija već “preživeli” ili su ih “preživeli” drugi ljudi i da smo mnogo jači nego što mislimo.

Ovakvim razmišljanjem o teškoj situaciji u kojoj se nalazimo dajemo sebi šansu da izađemo iz depresivnosti, da prevaziđemo depresije i da budemo, na primer, samo nezadovoljni.

Biti nezadovoljan, naravno, takođe nije prijatno ali nije razorno i pokreće nas na akciju. Stanje koje je poželjno je upravo ono iz kog možemo da delujemo i menjamo u stvarnosti ono što nam se ne dopada.

Ove misli je potrebno svakodnevno više puta ponavljati, zapisivati i čitati sve dok ne postanu automatske nedepresivne misli.

Međutim, ukoliko i pored pažljivog promišljanja, protekne duži vremenski period a ne dođe do promene situacije na kojoj “radimo”, treba da ponovno definišemo naš cilj odnosno želju i da je na neki način modifikujemo i zamenimo ostvarljivijom.