Sigurno vam se ponekad dešavalo da sa divljenjem posmatrate postupke drugih ljudi i pomalo zavidno kažete: “Kad bih ja mogla tako”. I sama sam upravo o tome razmišljala čitajući post Ane Asanović o njenom solo putovanju u Tanzaniju. Zavidela sam joj, moram priznati. Ne toliko zbog Afrike koliko zbog toga što mala ima petlju da spakuje kofer i ode sa potpuno nepoznatom grupom ljudi na daleko putovanje.

Možda vam se ovo čini jednostavnim ali sigurna sam da i vi imate mešto što vam je teško i nezamislivo da uradite i što nije u skladu sa vašom prirodom, vašim karakterom. Pitanje je sad koliko treba da ostanemo dosledni tom našem karakteru i da li nas ta doslednost lišava nekih uživanja i životnih zadovoljstava. Mnogi od nas misle da je ono što su nasledili ili izgradili tokom života, naprosto – to. To sam ja, uvek sam takav bio, neću sada valjda da se menjam.

Jedna od  kognitivno bihevioralnih psihoterapijskih tehnika zove se upravo “Iskorak iz karaktera”. Mada je uobičajeno i terapijski najrazumnije osobu pripremiti za promenu u ponašanju uz pomoć korigovanja njenih pogrešnih obrazaca mišljenja, uverenja i životne filozofije a time pripremiti i njene emotivne “odgovore”, i ova tehnika ima svoje benefite.

Recimo, u slučaju da nemate mogućnost da idete na psihoterapiju ili ste tek krenuli na psihoterapiju i još niste sazreli iyunutra za promenu, a veoma je važno da učinite nešto što vam je teško i to, naprosto, nije pametno odlagati. U tom slučaju treba da iskoračite iz sebe, svoje prirode, svog karaktera i idete ka svom cilju ne osvrćući se na misli i emocije koje vas ometaju i vuku vas nazad. Naprosto ih ignorišite.

Zamislite sebe kao vozača autobusa koji vozi na dugoj relaciji Beograd – Minhen, a autobus je pun putnika od kojih jedan hoće pauzu da se zapali cigareta, drugi je zaboravio nešto pa hoće da se vrati nazad, treći želi da se skrene sa puta gde njemu odgovara, četvrti traži da se isključi klima… Vi ih naprosto ignorišete, i samo vozite. Ukoliko uspete da ostvarite svoj cilj, postoji mogućnost da vam to donese mnoga pozitivna iskustva koja će delimično ispraviti krivu životnu filozofiju i obrasce mišljenja koji su vas činili disfunkcionalnim po tom pitanju. U mom slučaju, umesto da prvo razrešim problematiku koja se tiče mog straha od solo putovanja pa onda pokušam da otputujem, ja mogu da otputujem već danas (mislim ne mogu, ali recimo da mogu :), zadatak mi je jedino da otputujem i stignem na cilj. Usput se može desiti i da uživam, da upoznam neke zanimljive ljude i dođem do neverovatnih uvida o sebi, smislu i životu. I sve to posledično može da utiče da ispravim svoja bazična iracionalna uverenja zbog kojih sam se decenijama ustručavala da negde otputujem sama. Pokušajte! Iskoračite iz sebe!

 Lidija Ćulibrk